Išla sam kući i okrenula se da vidim da li ima nekoga iza mene, kada sam videla da nema, blago rečeno, pustila sam goluba zverski… Bilo je oko 23h uveče i nikoga oko mene. Posle toga sam čula dečka sa prozora:”Svaka čast, čestitam”,i pokazao je sa obe ruke palac, kao lajk. Samo sam se okrenula i ubrzala korak.
Pronašla sam svoj stari dnevnik i tako krenem čitati. Mnogo sam se smijala i zabavljala dok sam čitala a onda sam došla do dijela o mojoj velikoj ljubavi. Svaka poruka koju mi je poslao i detalj naše veze sam zapisala. Imali smo nekih trzavica i nakon dvije godine smo prekinuli i krenuli različitim putevima.
Ali ono što pamtim je da me niko nikad nije volio kao on niti sam ja ikog voljela kao njega. On se oženio a ja se uskoro udajem. Tada smo bili mladi, zaljubljeni ali i nezreli. A sad se pitam šta bi bilo da smo ostali skupa. Preplakala sam cijelu noć sjećajući se svega. Neki ljudi ostave tako lijepe uspomene i neizbrisiv trag u nama.
Nema komentara:
Objavi komentar