Sinoć vraćam se se posla, u prepunom autobusu stajala jedna zgodna napucana devojka pored mene i slučajno je pustila vetar.
I šta ce sad sramota je sigurno bilo, a onako se drži za onu šipku, te je poče uvrtati ne bi li šipka proizvela kakav sličan zvuk na koji bi se mogla izvući.
I napokon šipka je malko škripnula, njoj malo lakše a baba koja je sedela do zgodnog tipa ju je sa podsmehom pogledala i rekla:”Ni slično” ispovest: Kao mala uzela sam sav nakit od mame, tetke i majke (bilo ga je dosta), a uzimala sam one boje sunca kako bi ih ja nazvala i zakopala sam ih u maminu baštu.
Plan mi je bio ako rat počne ili ako ne budem imala para za čokoladu da platim sa tim. Majka kad je našla nakit dok je kopala po bašti kad se nije šlogirala… Nakit nije više bio boje sunca haha, ako se mogao zvati ”nakit”
Nema komentara:
Objavi komentar